Isparavanje i vlažnost vazduha, magla i oblaci, insolacija

Isparavanje predstavlja količinu vode koja ispari sa jedinice površine i izražava se u l/m2 odnosno u mm. Drugi naziv za ispravanje je evaporacija. Instrument za merenje je evaporimetar. 

 Isparavanje zavisi od velikih broja faktora (temperatura,površina sa koje se vrši ispravanje,vrsta podloge,vlažnost vazduha,vetar).

Vlažnost vazduha predstavlja količinu vodene pare u vazduhu. Ona može biti apsolutna vlažnost vazduha i relativna vlažnost vazduha.

Apsolutna vlažnost vazduha predstavlja  količinu vodene pare u gramima koju sadrži 1m3(kub) vazduha.

Relativna vlažnost vazduha je procenat zasićenosti vazduha vodene pare koju vazduh sadrži i maksimalne količine koju bi mogao da primi na odredjenoj temperaturi.

Vlažnost vazduha meri se pomoću higropmetra i higrografa kod kojih se za merenje važnosti koristi vlas ljudske kose,odnosno higroskopnost kao njena osobina.

Prostorni raspored vlažnosti vazduha se na kartama prikazuje pomoću izohumida,linija koje povezuju sve tačke na zemlji sa istom vlažnošću.

 

Sa povećanjem ili smanjenjem temperature menja se i količina vodene pare u vazduhu. Kada vazduh primi maksimalnu količinu vodene pare pri odrenjenoj temperaturi kažemo da je on zasićen.

Kondenzacija je proces prelaska vodene pare iz gasovitog tečnog pri čema se formiraju oblaci i padavine. Temperatura pri kojoj dolazi do ondenzacije naziva se temperatura rosne tačke ili rosište. 

Magla nastaje u kondenzaciji vodene pare u prizemnom sloju vazduha kada relativna vlažnost vazduha dostigne 100%. Sastoji se od sitnih kapljica vode ili sitnih kristala leda.

Magla je zamućenje vazduha pri kome je vidljivost smanjena na manje od 1km,a ukoliko je vidljivost veća onda je to sumaglica. Gradska magla naziva se smog. Javlja se na kontaktu mora i jako ohladjenog kopna (poluostrvo Kola),na kontatku hladnih i toplih morskih struja (Njufaunlend,Kanada),u kotlinama u uslovima temperaturne inverzije (Užička kotlina).

Oblaci nastaju kondenzacijom vodene pare u višim slojevima atmosfere. Prema visini dele na : niske oblake (do 2km),srednje oblake (od 2 do 6km),visoke (preko 6km). 

 Prema obliku dele se na : ciruse ili perjasto-pramenasti,stratuse očo slojevite,kumuluse ili gomilaste,nimbuse ili kišne.

Oblačnost je prekrivenost vidljivog neba oblacima, Oblačnost se procenjuje slobodnim okom i izražava se desetinama pokrivenosti neba. Kada je potpuno vedro oblačnost iznosi 0. Kada je celo nebo pokriveno oblačnost je 10.
Oblačnost smanjuje Sunčevu radijaciju,ali i terestričko zračenje. Raspored oblačnosti na kartama prikazuje se pomoću linija koje se nazivaju izonefe.